U Srbiji trenutno živi oko 900 dece sa sposobnošću da promene svet koji poznajemo!

Jana ima 8 godina. Na Evropskom Prvenstvu je osvojila 10-o mesto odmah nakon ekipe od 10 Ruskinja. Sad, razlika je u tome što Ruskinje već 4 godine svakodnevno vežbaju sa ličnim trenerom, a Jana par puta nedeljno ode na trening u školicu šaha u svojoj školi iz jednog Beogradskog predgrađa.

Ne pišem ovo da bih govorio o tome koliko je Jana sjajna, nego koliko veliki problem ima ona, ali i ostala darovita deca, koja su hteli mi to da priznamo ili ne deca sa posebnim potrebama, samo sa druge strane u odnsu na decu sa nižim stepenom inteligencije. O čemu je reč?

plavookaZnate Jana, kao darovito dete nikada neće imati rezultate kao talentovana, ali ne i darovita daca iz Rusije. Zašto? Zbog treninga. Zbog sistema koji je napravljen da neguje osrednjost. Par meseci nakon početka igranja, sa Janom više niko u školi nije hteo da igra. Trener, genije je roditeljima priznao da Jana malo pauzira i da sačeka, da odmori, da bi je druga deca malo stigla! Oni su želeli da istraju i obezbedili su joj učešće na desetinama turnira sa raznim kategorijama – starijom decom, odraslima, pa čak i penzionerima, koje je većinom matirala u nekoliko poteza. (digresija, interesantno je da Jana igra brzopotezni šah u kojem za jedan potez imaš par sekundi… Fenomenalno). Spremajući se evropsko prvenstvo, ona plavokosa, stidljiva devojčica podelila je magdan sa jednim dečakom od 17 godina visokom 1,80. Kada ga je “izula” za 9 minuta, pitala ga je koliko godina ima. Izvinila mu se jer gaje pobedila, zato što nije znala koliko je stariji…

Sa evropkog prventva vratila se sa punom sveskom. Uspela je da popiše poteze Ruskinja koje igraju brzinom munje i koje su je pobeđivale.. Nakon nekoliko partija ona je ukapirala paterne i popisala ih, donela svom treneru koji ju je gledao sa nevericom, pokazujući mu u čemu su grešili dok su vežbali.

Ja znam da prava darovitost nađe put do realnosti i da ona ljudima koje “zaposeda” predstavlja neopisivu kreativnu bol koja može da se zadovolji samo ako se ostvari. Ali, šta bi bilo ako bismo, na koliko kao društvo bili materijalno siromašni, našli način da čujemo roditelje koji imaju takvu decu. Šta ako bismo mogli samo da ih promovišemo kao izvanredne pojedince koji postižu čudesne rezultate. I to bi, za početak bio dovoljan vetar u leđa, jer tih 0.03% ljudi koliko ih otprilike ima u jednom društvu su oni koji imaju potencijal da promene svet. Ako Srbija ima 1,500,000 dece – to znači da trenutno među nama živi 900 dece koji imaju sposobnost da promene svet. Njima su stvari nezamislive većini ljudi logične i jednostavne.

Elem, Oni će u svakom slučaju postati vrhunski u nečemu. Sada, da li će biti automehaničari ili kvantnimehaničari zavisi od nas kao njihovog okruženja. Ukoliko za početak budemo samo pričali o njima, razvićemo svest i emocije, više ljudi će o tome pričati, shvataće važnost natprosečnih, ideje će se roditi, neko će pokrenuti akciju, a akcija će dati razultate. Ovo je moj doprinost toj ideji, bar za ovo nedeljno jutro.

Um i telo čine celinu – ako menjamo stvarnost, treba prvo da promenimo svoje razmišljanje.

oglas blog

Advertisements

About Igor Rakic

Zagovarač ideje o ličnom rastu. Osnivač Škole Intelektualnih veština, predavač. Preduzetnik.

39 responses to “U Srbiji trenutno živi oko 900 dece sa sposobnošću da promene svet koji poznajemo!”

  1. Anonymous says :

    Divan tekst. Nadam se da bi mogli u buducnosti razmenjivati iskustva. Radim na transformaciji svesti i Moj blog mozete pogledati na http://www.innate-wellbeing.blogspot.co.uk

  2. Maja says :

    0.03% od 1.500.000 je 450 dece, ne 900. Sem toga, odličan tekst!

  3. bogoboj says :

    Nije nikad u pitanju darovitost ili ne. Nego je važno tle na koje padne seme genijalnosti. Podrška i hrabrenje su glavne komponente. A toga kod nas nema ni na vidiku. Još nismo stigli do dna. Katarza je izmišljen pojam u našim glavama. Život će nas naterati da počnemo da mislimo svojim glavama.

    • rakicigor says :

      Voleo bih da vidim ostvarenje ove zadnje Bogobojeve recenice. Dokle god hodamo sa pupcanim vrpcama u rukama i gledamo kome da se prikacimo rešenje ce uvk biti u rukama nekog drugog i neko treci ce biti kriv za probleme koje imamo.

  4. Anonymous says :

    Nazalost, nov sistem skolovanja ne neguje ni osrednjost, nego debilnost!!!
    Deca sa specijalnim potrebama! Pojam koji smo unkazili, unazadili skolu, pa umesto da se bavimo pravom decom sa specijalnim potrebama, tj. onom kojoj vredi posvetiti paznju jer su izuzetna, skole su se pretvorile u mesta za debile i one koji imaju vezu da ih neko proglasi decom sa spec. potrebama, umanjenim sposobnostima i spec. programima.

  5. Anonymous says :

    Sve je super… sem sto mala plavokosa Jana ne postoji http://www.budva2013.org/

  6. lazar says :

    Da se razumemo.Nemam ništa protiv dece sa posebnim namenima.Daleko od toga da im ne treba pomoći.Ono što nam tako dezavuisano i stručno rade to je da nas prikažu onom Gebelsovom retorikom a to je da svaki dan na televiziji po nekoliko puta prikazuju decu ometenu u razvoju.Da bi javnost polako počela da se navikava da smo kao nacija manje intelektualno vredni.Problem celokupnog društva je što deca poput Jane mali genijalci ostaju prepušteni vremenu i NEBRIZI države.Koliko talenata imamo i koliko talenata je izgubljeno nihilističkom politikom države.Sektaška olijergarhija kupuje jahte ,kuće,firme a srpsku GENIJALNU DECU prepuštaju sudbini.Evo gde leži prosperitet SRPSKE NACIJE I BUDUĆNOSTI…….Zato kada god vidite bogate njuške Srbije i njihove politikante neka vam odmah pred očima bude slika i ovih malih genijalaca a isto tako i one nesrećno bolesne dece.U svakom slučaju treba im pomoći.Ako smo kao narod iole samosvesni znaćemo kako treba da izgrađujemo i čuvamo svoju decu ma kakva ona bila…bolesna ili zdrava.

    • rakicigor says :

      OK. Hajde da se fokusiramo na klince. Mislim da je prvi korak ka promociji najboljih ne treba da ocekujemo od države ili bilo koje institucije. Ona nece doci. Eto vam npr Djokovica – ko je imao sluha da mu pomogne. Ipak je uspeo. Na jedan cudan, i nekomme malo mezohistički nacin verujem da upravo nebriga ukoliko je istrajna mora na kraju pokrenuti ljude da shvate da je vreme da odseku pupcane vrpce i da sami pocnu da se bore za ono u sta veruju.
      Imamo klince u Centru za Talente Beograd 2 koji su skoro bili na svetskom skupu mladih istraživača, na Baliju, odakle je njih 5 od 6 donelo medalje (a 6ti član ekipe nije, iako mu je ideja bila najbolja, jer je dobio JetLag od puta)… Niko nije hteo da in finansira put – skupili su roditelji. škola, itd… I oni su otišli. Jedan klinac je izolovao bakteriju koja razlaže određena zagađenja u zemljištu, jedna devojčica je izolovala jedinjenje iz biljke pijani jova koje se moze koristti u tretiranju malignih ćelija, itd.
      Prava praktična genijalnost je takva da jednostavno uvek nađe put.

  7. Anonymous says :

    Tekste je nevidjena budalastina tipa: moje dete je zakon za vasu decu.

    • Anonymous says :

      Onda ces ti tako pametan/na sigurno napraviti/roditi neko mnogo pametnije dete, zar ne?
      Za citanje teksta i pisanje ovakvih komentara dovoljna je pismenost i internet konekcija. Za razumevanje da ovde nije rec samo o jednom detetu – treba ipak nesto vise!

  8. Anonymous says :

    Imam i ja sposobnost da promenim svet, kad budem uleteo sa 2T eksloziva u skupstinu znace te o cemu pricam

  9. bogoboj says :

    Niti drugi niti treći nisu krivi – treba ih žaliti. Život je trajanje a ne uspesi. Svakome je život mio, ma kakav bio.

  10. Milos says :

    Hvala na tekstu. Nadam se da će ova sjajna deca ostati tvrdoglava i boriti se protiv sistema koji obožava niske standarde (pobesneo sam kada sam pročitao izjavu trenera da devojčica “sačeka” ostale).

    Takodje je i veliki problem sujeta drugih roditelja, komšija, prijatelja. I to sujeta tipa “ona je uspela a moje dete nije i zato je mrzim”. Strašno ali istinito, sa takvom sujetom se uvek susrećem jer sam uspešan u svom poslu i ko je god bolji od mene ja se radujem njihovom uspehu, a ne zavidim.

    Uglavnom da ne davim, sve najbolje želim toj deci i hvala još jednom na tekstu.

  11. Aleksandra Penjašković says :

    One koji su ispod osrednjosti rastežemo do sredine, a one koje štrče iznad linije proseka ovaj sistem za glavu skraćuje.

  12. Anonymous says :

    Jana je na prvenstvu evrope igrala samo ubrzani sah , ovaj link je za normalan sah na dva sata u kome Babic jana nije ucestvovala , pravi razliku

  13. radomanm says :

    Kao šahista osrednje vrednosti, koji igram šah već preko 50. godina, ipresioniran sam sa Janom. Ako ona igra blitz, znači i da će ograti brzo i duge partije, i država treba da je stipendira, gde ćemo za nju sigurno brzo čuti. Ona bi u srpskom šahu trebala dda bude novi Nole. Radoman Mladjenović email. radomanm@sbb.rs

  14. Milena says :

    Mislim da uopšte nije poenta u šahu! Poenta je da se ovde darovita deca u bilo čemu lupaju tiganjem po glavi da utonu u osrednjost! Sigurno je većini promakao podatak da za ovu školsku godinu nije izdvojen nijedan, da ni jedan dinar za darovitu decu! Unakazili smo školski sistem – stalno forsirajući neko opšte osrednje znanje umesto da zadržimo opšte znanje a forsiramo talenat! Dokle god u većini slučajeva u prosveti budu zaposleni oni koji su geografski i politički podobni biće nam tako kako jeste… Inače ja imam simpatičnu ličnu anegdotu – sin mi je talanat za računare i glumu ali nije za matemati(čar)ku. Posle oduševljenja njegove nastavnice informatike draga matematičarka je rekla da to prosto nije moguće da je on tako dobar u informatici a tako loš u matematici dok je posle ovacija za ulogu sluge Jovana u Pokondirenoj tikvi bacila komentar – bolje ti je da vežbaš matematiku nego da glumataš…

  15. bogoboj says :

    Komentari postaju sve svrsishodniji i zahuktaliji.. Kada neko pogreši a ja pobedim – zar je to pametovanje? Možda bi čak rekli i genijalnost? Jeste talenat. Ali u kom smislu? Recimo – Šah, pa Tenis, pa Nogomet, i svi ostali sprtovi. (Jedino je izuzetak “Kraljica sportova- atletika”. Pa i ona ponekad šepa.) Polako i neprimetno se pretvaraju u trgovinu i prestiž. I niko to izgleda i ne primećuje. Do li ja? Čudna mi čuda. U svemu, ako je neko zadnji – zaslužan je što je neko prvi! U apsolutnom smislu svi stagniramo. Blago nama.

  16. Kale says :

    Divan tekst! Ja imam sina od 6 godina koji ima talenta za strane jezike, a nasi “strucnjaci” mi uporno savetuju da mu ne dozvoljavam da se srece sa stranim jezikom, vec da forsiram maternji, po svaku cenu. Voli brojeve i matematiku, broji na srpskom i engleskom bez greske, a isti ti “strucnjaci” kazu da je autistican. Sta dalje reci? Sistem nam je truo. Totalno. Podrska i divljenje za Janu i slicnu decu!

    • rakicigor says :

      Pozdrav Kale. Pozdrav i “stručnjacima”. Najveća “odvala” na ovu temu je izjava jedne starovrenske učiteljice u obližnjoj školi – vidite ova dece, što ih roditelji vode na engleske, balete, klavire i nekakve drangulije – svi ce oni da propadnu…Istina je da deciji mozak ima samo 2 cvetanja u 3. i 7. godini. Ako te prilike ne iskoristimo i en aktiviramo neurone koji će obrazovati veštine poput sviranja, pevanja, lateralnog razmišljanja itd, oni se više nikada neće upaliti. Ja imam troje dece i idu na bezbroj aktivnosti. Da li im je teško, kao što većima poznanika misli, mislim da je bolje da pitamo decu. Moja Andjela kaže da je najsrecnije dete na svetu. Tacno je da su mama i tata taksisti i da ih samo razvozimo po aktivnostima, ali imamo decu kojoj je život ispunjen, znaju po nekoliko jezika, igraju, pevaju, crtaju i da …idu u školu.

      • Anonymous says :

        Pozdrav Igore! Hvala na odgovoru! Moj sin i ja živimo u maloj sredini i ovde se sve smatra čudnim, ukoliko se ne uklapa u “opšteprihvaćeno”. Ja vidim da je moj sin srećan i meni je to najbitnije. Imamo sada defektologa koji dolazi dva puta nedeljno, jer bih želela da on razvije komunikaciju (na srpskom, a ne samo na engleskom, mađarskom, itd.) dovoljno da bi mogao u školu da ide ravnopravno i da može da mi ispriča šta je bilo u školi, da li ima neki problem i sl. Sviđa mi se što Vi vodite decu na bezbroj aktivnosti, jer danas je čovek nezadovoljan iz dosade – to možemo videti i po nama “starijima” 😀 Bolje je da se nečime zanimaju, tada razvijaju i osećaj za obavezu, pa i sve ostalo. Veliki pozdrav Vama i Vašoj porodici 🙂

      • Kale says :

        Nisam se potpisala, izvinjavam se 😀

    • Mama says :

      Moj sin je naucio da cita sa 2,5godine. Engleski je poceo da prica sa tri godine. U cetvrtoj je igrao jako dobro sah, ali u maloj sredini u kooj zivimo nije imalo adekvatnih ljudi da taj talenat odrze. Sa pet je poceo da govori reci sa desna na levo… Sada je peti razred, iako su mi jos u predskolskoj predlagali da ga prebacim u visi razred, nisam dozvolila, jer se vremenom dete izgubi u razlici u godinama. Svaki ucitelj, nastavnik, profesor koji mu predaje je upoznat sa njegovom inteligencijom, a jedino sto oni njemu daju kao podrsku, je dva kontrolna/pismena za cas, da ne gubi vreme i ne zeva okolo…Toliko o nasem prosvetnom sistemu, umesto da neguju talente, oni ih zasipaju glupostima!

      • Kale says :

        Slažem se sa Vama. Nekako mi deluje da ne žele da se trude da razvijaju bilo šta kod dece, kao razlog navode malu platu i ostalo. Kad sam ja bila dete, imali smo bezbroj aktivnosti u školi, posle časova (likovna sekcija, hor, sportske aktivnosti), a ništa od toga nismo morali dodatno da plaćamo. Sada u predškolskom imamo engleski jezik, ples i fizičke aktivnosti, mislim da je 900 dinara mesečno (sve pojedinačno je po 900 dinara). Toliko :/

        @Mama, da li m i možete reći neki savet, s obzirom da su verovatno i Vama “stručnjaci” svašta govorili u vezi sklonosti koje Vaš sin ima? Ja se nekako plašim škole 😦 Sledeće godine treba da krene, evo dok sada pišem, on u drugoj sobi ređa slova abecede i broji (na engleskom, 28, 29, 30…)

  17. Milica says :

    Fantastičan tekst! Sigurna sam da će neko od te dece jednog dana menjati svet poput Pupina, Tesle, Nadežde Petrović
    http://www.serbia.com/category/about-serbia/famous-persons/

  18. bogoboj says :

    Dobro i pametno dete ako nema uslova za razvoj i napredovanje u ovom životu, je samo pogrešna investicija. Pogotovo ako je osetljivo na negativne društvene uticaje. Onda je, i samo, i jedino – još jedno žrtveno janje.

  19. clumsywithwords says :

    Odličan tekst! Sećam se da sam ga pročitala na nečijem Facebook-u i posle zaboravila odakle je original. Trebalo mi je neko vreme da vam nađem blog, ali sad kad sam uspela redovno ću vas pratiti 😀

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: