Sloboda vs Ograničenja

Piše: Nataša Rakić, suvlasnik i konsultant u Školi intelektualnih veština

Da li se nekad zapitate kakav je osećaj biti slobodan?

Mislim da ne razmišljam o tome dovoljno često… ipak ovih dana više nego inače…
Zavisi iz kog ugla posmatramo slobodu, ako govorimo o nekadašnjem ropstvu, ekstremnom patrijarhatu i podređenom položju žena i dece i sličnih odnosa o kojima smo učili iz istorije, onda Da mi jesmo Slobodni. Ako se ipak malo više zamislimo, da li je iko od nas zaista slobodan?
Danas imamo različite vrste ropstva: robujemo stvarima, robujemo novcu, robujemo navikama….Imamo i različite vrste podređenosti: zaposleni su podređeni poslodavcu, poslodavac je podređen državi, država je podređena jačim i bogatijim državama i tako u nedogled.
Oduzimamo slobodu sebi prateći modu i trendove, pokušavajući da se uklopimo u društvo i budemo i radimo ono što se od nas očekuje (što od nas očekuju roditelji, braća i sestre, rodbina, prijatelji, poznanici, kolege, i na kraju društvo). Na kraju, moramo ispuniti i ono što je naša tzv. „sudbina“! Svima ugađamo osim sebi!

Onda, tu su strahovi, od uspeha, od neuspeha, od samoće, od braka, od vode, od vatre, od mraka, od manijaka, od pedofila, od nemaštine, od krize, od ulaska u EU od neulaska u EU, od brze vožnje, od aviona, od odrastanja, od odgovornosti, od autoriteta, strah od straha… Pitam se koji je prosečan broj strahova sa kojima se suočava jedna odrasla osoba?
Sad kad razmislite još jednom da li biste rekli za sebe da ste zaista slobodni? Koliko je situacija u kojima postupate isključivo onako kako osećate i nemate zbog toga osećaj griže savesti, odgovornosti prema nekom drugom, straha itd. – potpuno oslobođeni? Ja mogu da nabrojim vrlo malo takvih situacija.
Kad čovek prestaje da bude slobodan? To je po meni ključno pitanje. U ranom detinjstvu, u tinejdžerskim godinama, kao odrastao ili možda rođenjem?
Verujem da čovek nikada ne može biti u potpunosti slobodan jer bi to značilo anarhiju, ali, da li ipak svoju decu možemo da naučimo da žive sa više slobode?
Da li decu učite da u mraku živi vuk, ili veštica, Ili duh, ili čudovište? Da li im kažete da će ih ukrasti cigani ako vas ne drže za ruku? Da li im kažete da je Škola zakon? Da li im kažete da moraju da završe fakultet da bi od njih postali ljudi? Da li im kažete da ni jedan posao neće voleti jer sve što se mora ne može da se voli? Da li im kažete „Ima da bude kako ja kažem ili nikako“ ili „ Dok si u mojoj kući poštovaćeš moja pravila“?
Čili ste nekad neku od ovih rečenica? Ja mnoge!
Moja deca se ne plaše mraka, vuka, veštice, znaju da duhovi i babaroge ne postoje. Ne plaše se čudovišta ni cigana. Ne govorim im da postoje pravila, i da mama i tata uvek znaju bolje…
Govorim im da rade ono što vole. Govorim im da budu iskrene, prvo prema sebi pa onda i prema drugima. Govorim im da pokazuju osećanja i da ih se nikada ne stide. Kažem im da i mama i tata greše i da imaju pravo da to primete.
Ne, okolina ovakvo vaspitanje ne odobrava. Okolina ovakvo vaspitanje osuđuje. Jer ako se dete ne plaši mraka, moraš stralno da ga paziš da ne padne u mraku, a to je naporan posao!
Ne, nije me briga šta okolina misli! Pa i ja sam malo slobodna 🙂 .
Negujem slobodu u deci… Za sada, verujem da mi ide dobro… Nekad me ta njihova sloboda ošamari, ali kad dodjem sebi pomislim kako je divno što ne znaju šta su to ograničenja… a ja ću se potruditi da nikad i ne saznaju!
A vi?

Advertisements

11 responses to “Sloboda vs Ograničenja”

  1. Tanja says :

    Odličan tekst Nataša. Nema slobode, niti je može biti…I nije to ni tako ni uvek loše… Mada volela bih da pročitam tekst o tome kako bi izgledao život u kom bi sebi baš davali slobodu…Očekujem taj nastavak…Pozdrav

  2. aleksandartrklja says :

    Odličan tekst. Na tu temu često razmišljam, i dolazim do zaključka kako je sve to samo stvar odluke – hoćeš ili nećeš!

  3. sladjana says :

    Tekst mi se bas dopao. Volela bih da nam date nekakve predloge načina na koje bismo najlakse sebe rasteretili unutrašnjeg ograničenja slobode. Mišljenja sam da niko ne može imati onu takozvanu potpunu slobodu jer smo stalno izloženi spoljašnjim i unutrašnjim pritiscima.ako se odlučimo za jednu slobodu, neko ili nešto će nam se isprečiti i onemogućiti potpunu slobodu. Takoda je skoro nemoguće da bilo koji čovek uspe da uživ au potpunoj slobodi.

    • TheBlondy says :

      Sjajan tekst 🙂

      Elem, odgovor na komentar pre mog – predlozi nacina rasterecenja unutrasnjeg ogricenja slobode – prve stvar koja mi je pala.na pamet je – zapitajte se za svaki osecaj da nesto.treba – zasto je to tako i zasto to mislite? Da li su stvari koje smo mi kao deca naucili zaista slobodne ili ogranicavajuce i sta bi se desilo ako bi se nesto promenilo u tim naucenim stvarima..

  4. Jasna says :

    Draga Natasa, sami ste rekli da nema apsolutne slobode, jer ona zavisi od mnogo, mnogo faktora. O, da, jako bih volela da moju decu usmerim da budu slobodna, ja bih rekla – samozadovoljna i ispunjenja bica, ali ne zavisi sve od mene ili od njih! I nije to uvek samo stvar svesne odluke! Mi ljudi smo, kao sto vec znate, drustvena bica i vazna nam je, ustvari, jako nam je vazna drustvena potvrda, pa, skoro za sve sto cinimo u zivotu. Da nas roditelji vole, da nas nastavnici hvale, da nas drugovi prihvataju, da nas “neko” izabere za zivotnog partnera, da nas na poslu podrzavaju i …. tako, jos mnogo da. I, ne mislim da nas samo strahovi ogranicavaju! Ima tu jos mnogo toga sto diktira nase ponasanje, odluke, raspolozenja…jer, kako sam negde, nekad, davno procitala covek ne pripada samo sebi, vec onima iza sebe i onima ispred sebe! Po meni, sloboda je sposobnost iznalazenja prave mere ponasanja u datim uslovima, a sto su uslovi slozeniji, to je i stepen slobode manji. Uh, ovo zvuci dosta komplikovano ali je u stvari jednostavno – ziveti onako kako mozes i moras u ovom trenutku!

  5. Arhipopgirl says :

    Ja na ovu temu cesto razmisljam, tekst mi se veoma dopada.

  6. Svjetlana says :

    Ja vrlo često razmišljam na tu temu, pogotovo kada vidim mlade devojke kako nabadaju na onim “štulama” (platforme) po gradu i pitam se ko je ovde lud? Ljudi se najčešće ponašaju kao marionete bez imalo razmišljanja. Što se tiče vaspitanja dece ne slažem se samo u jednom (ako sam dobro razumela), a to se odnosi na ograničenja. Podizati decu bez ikakavih ograničenja po mom mišljenju nije mudra odluka. Kao prvo tvoja sloboda ne sme i ne treba da ugrožava ili da ide na štetu drugoga. Pretpostavljamo da i taj drugi treba da bude slobodan a ne samo moje dete. Dete kojem nisu postavljene neke granice jeste ili će vrlo brzo biti “izgubljeno” u prostoru i vremenu. To mi liči (ponavljam ako sam dobro razumela) na raspuštenu decu. Ja jesam i glasam za slobodnu, nesputanu decu, ali moramo praviti razliku (jer ona postoji) između slobodne i raspuštene dece. Razlika je ogromna a nit koja ih deli veoma tanana.
    Slažem se sa Jasninim komentarom.

  7. Ištvan says :

    Ja ću se potruditi da saznaju šta su ograničenja, ali – samo za ono što je loše. 🙂

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: