Disleksija – iz ugla nastavnika i ujedno čoveka koji je ima (deo 1.)

Piše: Velibor Rakić, Profesor razredne nastave

 Pre sedam dana, na jednom seminaru, upoznao sam devojčicu po menu Anđela. Nakon našeg prvog testiranja (testiranje brzine čitanja – broj pročitanih reči u jedinici vremena uz razumevanje), predavač je zaključio da polaznica seminara ima znatno izraženiji problem sa brzinom čitanja od ostalih polaznika, koji su prosečni čitači. Posumnjao je na disleksiju. Nakon dodatnog, usmenog testiranja, bio je prilično siguran, te je upitao devojčicu o problemu. Bio je u pravu. Anđela je potvrdila svoje teškoće u čitanju te problem zvani disleksija. Na prvoj pauzi, prišao sam devojčici i započeo razgovor sa njom. Iskoristili smo oboje priliku da razmenimo iskustva i da ’’unakrsnom paljbom’’ zaspemo predavača pitanjima.

Pažljivo sam je slušao dok mi je govorila o neuspelim pokušajima lečenja ’’bolesti’’, odlaženju kod ’’stručnih lica’’ i ponovo onaj gorak osećaj u stomaku, kada je pomenula njihovo filozofiranje. A problem ostaje… Video sam strah u njenim očima, sramila se i povlačila u sebe. Već je izgradila visok zid oko sebe. Zid, koji treba SRUŠITI! Najinteresantnije je bilo što sam taj osećaj i reči koje će proizaći već znao, jer sam i sam to doživeo kao dete…

Preuzeo sam reč i trudio se, govoriti o svom problemu, kako bi se otvorila. Želeo sam da, slušajući mene, pronalazi sebe. Kao nastavnik, pedagog i čovek,  trudio sam se da shvati i prihvati, da nije sama…

…Moj problem, mislim baš moj kao Velibora Rakića, ogleda se u otežanom čitanju. Toliko otežanom da sam se kao dete gušio u svojim rečima. Zapravo, nisam umeo objasniti da moje misli toliko brzo lete, da pročitano ne uspevam izgovoriti na vreme. Time sam gutao slova , menjao redosled slova u reči, govorio ono što ne piše, samo da bih nešto rekao ili pak vežbao kod kuće do te mere, dok ne naučim napamet tekst. Kao dete, plakao sam čim bi neko tražio od mene da pročitam nešto. Zašto? Čitao sam slovo po slovo da bih pročitao bez greške što je, priznaćete, u višim razredima predstavljalo veliki problem. Počeo sam da bežim od knjige. Čim bih je video, čuo bih ‘’vrištanje mog mozga’’!

Ali, neko je ipak znao da nemam problem sa razumevanjem, pamćenjem a naročito ne sa logičkim zaključivanjem. To je bila moja majka. Prva je primetila neverovatan dar za matematiku. To je došlo do izražaja naročito kada sam počeo izučavati geometriju i nacrtnu geometriju. Ali, problem čitanja je ostao. Tokom školovanja u srednjoj školi, kroz razgovor sa bratom, pomenuo sam mu problem. Jedan razgovor, značio mi je više nego svi, tokom mog školovanja. Na njegov predlog završio sam seminare koji su rešili moj problem. Ispostavilo se da sam bio nadprosečno inteligentno dete sa disleksijom. Upornim radom i pridržavanjem pravila koja mi je postavio predavač, danas radim u školi, podučavam đake početno čitanje i pisanje,  te ih podučavam i naprednim tehnikama čitanja.

Citat predavača, koja je promenila moj život:’’Disleksija nije bolest! Ti nisi bolestan. Samo drugačije vidiš stvari, a niko te nije naučio tehnici čitanja na tebi prihvatljiv način.’’

Ja vidim 3D na skicama mnogo brže od prosečnog čoveka, geometrija je za mene igra, moć zapažanja i logičkog zaključivanja na izuzetno visokom nivou. Pa, ako vidim slike i pamtim ih a pri tome, još kako ih razumem, zašto ne bih naučio, kako da vidim reči, cele i isto tako ih i izgovaram?

Ne zaboravite da su u većini slučajeva disleksičari dobri matematičari, umetnici ili geniji. Moja mala drugarica Anđela je na dobrom putu da reši svoj problem. Ja verujem da hoće!

 

Poznate osobe sa dislekisjom (peuzeto sa Hrvatska udruga za disleksiju):

 ZNANSTVENICI,ISTRAŽIVAČI, PRONALAZAČI:

Albert Einstein, Thomas Edison, Alexander Graham Bell, Isaac Newton, Michael Faraday…

POLITIČARI, VOJSKOVOĐE:

George Patton, Winston Churchill, Woodrow Wilson, švedski kralj Karl Gustav XVI. i princeza Victoria, John F. Kennedy…

LIKOVNI UMJETNICI

Leonardo da Vinci, Pablo Picasso, Walt Disney, Robert Rauschenberg,Auguste Rodin, Richard Rogers, Charles Rennie Mackintosh, Jorn Utzon…

SPORTAŠI

Greg Louganis, Jackie Stewart, Johnny Herbert , Bruce Jenner,Adie Allen, Duncan Goodhew , Paul Merson, Magic Johnson, Muhammad Ali…

GLUMCI

Cher,Marlon Brando, Tom Cruis, Whoopi Goldberg, Susan Hampshir, Anthony Hopkins, Bob Hoskins, Sarah Miles, Oliver Reed, Harrison Ford, Liv Tyler…

 PISCI

Agatha Christie, Gustave Flaubert, W.B. Yeats, Hans Christian Anderson, Ernest Hemingway, Lewis Carrol, Mark Twain…

 GLAZBENICI

Noel Gallagher, Scott – ‘5ive, Harry Belafonte, Enrico Caruso, Nigel Kennedy, John Lennon…

 “Nisu oni svi bili  geniji uprkos disleksiji, nego upravo zbog nje”! Ronald. D. Dejvis (2004) naglašava da disleksija neće od svakog disleksičara napraviti genija, ali je za samopoštovanje svih disleksičara dobro da znaju da njihovi umovi rade na isti način kao i umovi genija, kao i da to što imaju smetnje u čitanju, pisanju, izgovaranju glasova i reči ili matematici ne znači da su “tupi” i “glupi”, već da isti mentalni procesi koji proizvode genija mogu da proizvedu i te smetnje.’’

I, najvažnija rečenica u mislima disleksičara: ’’MOGU JA TO!’’

Cilj ovog teksta nije predavanje o disleksiji. Kroz njega mnogi uistinu mogu naučiti o ovom fenomenu, ali konačni cilj je razgovor o problemu, razmena iskustava, kako bismo problem primetili i preduzeli nešto povodom toga.

Advertisements

Tags: , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

11 responses to “Disleksija – iz ugla nastavnika i ujedno čoveka koji je ima (deo 1.)”

  1. Ivan says :

    Šta je disleksija? Kako je prepoznati?

  2. Anonymous says :

    Disleksiju definišemo kao poremećaj u učenju čitanja i pored ispunjenih osovnih preduslova, kao što su:

    – postojanje normalne inteligencije,
    – postojanje dobrog vida i sluha,
    – sistematske obuke,
    – adekvatna motivacija
    – ostali povoljni edukativni psihološki i socijalni uslovi.

    ’’Disleksija predstavlja značajno neslaganje između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast’’ (S. Golubović, 2000.).

    Koji uslovi se moraju ispuniti sa bi se neko dete ili osoba dijagnostikovalo kao disleksično?

    1. njegova inteligencija mora biti na odgovarajućem nivou. Što znači 90 ili iznad 90. Ako je IQ ispod 90, tada govorimo o drugoj vrsti problema.

    2. sposobnosti čitanja deteta ili osobe koju testiramo, moraju biti ispod očekivanog nivoa za njegov uzrast i nivo inteligencije, što podrazumeva najmanje osamnaest meseci ispod stvarnog starosnog uzrasta.

    3. Uslovi života i rada u kući i školi moraju zadovoljiti određene minimalne zahteve.

    Pored osnovnog problema – nesposobnosti čitanja, disleksija obuhvata i smetnje senzornog procesiranja informacija: vizuelne obrade, fonološkog kodiranja i razumevanja jezika. Jednom rečju, svih modaliteta percepcije koji obuhvataju vrlo brzu obradu informacija.

    Sa disleksijom se često ispoljava i disgrafija (smetnje u pisanju) i diskalkulija (smetnje u računanju).

    Sa disleksijom ne treba mešati probleme, kao što su:

    – problem otežane nadoknade gradiva usled propuštenih časova zbog druge bolesti i sl.
    – nedovoljnu zrelost deteta
    – psihičku odsutnost deteta na času.

    Disleksične osobe u mogu biti prosečne ili nadprosečne inteligencije. Ali, kao poremećaj čitanja, disleksija pravi problem u usvajanju novih znanja iz svih oblasti, osim geometrije (ako izuzmemo postavku zadatka, koja se opet, mora pročitati.

    ’’Pored simptoma koji otkrivaju negativna obeležja disleksije, postoje prema Dejvisu (2004) i četiri osnovne sposobnosti koje imaju svi disleksičari:

    1. Sposobnost namernog pristupa funkciji izobličavanja percepcije u mozgu.
    2. Sposobnost svesnog trodimenzionalnog posmatranja slika u umu i kretanja oko njih u
    mentalnom prostoru.
    3. Sposobnost proživljavanja samoprouzrokovanih mentalnih slika kao stvarnih fenomena, tj.
    sposobnost doživljavanja zamišljenog kao stvarnog.
    4. Tendencija ili veća skolonost ka neverbalnom razmišljanju primenom slika pojmova i ideja, uz malo ili bez ikakvog unutrašnjeg monologa.’’

  3. MirjaM says :

    Moj sin je drugi razred osnovne skole i ima problema sa citanjem vise od druge dece. Radimo sa njim mnogo kod kuce. Uciteljica kaze da dolazi na dopunski cas i da jos vise vezbamo kod kuce. Kako da znam da li ima ozbiljniji problem?

  4. Rakic V. says :

    U toj dobi, ne može se ustanoviti precizno disleksija i obično, pedagozi i psiholozi kod kojih bi mogli odvesti dete, govorili bi Vam o nedovoljnoj zrelosti deteta. Deo mojih kolega, pričali bi o Vašoj nedovoljnoj posvećenosti detetu kod kuće i nedovoljnom vežbanju. Već sam se susretao sa ovakvim slučajevima. Zapravo, poslednjih dana radim sa dva učenika koji imaju problem sa početnim čitanjem i pisanjem. Jedno dete je prvi , a drugo, drugi razred.

    Iako neke moje kolege uporno tvrde da deca nemaju disleksiju a pedagog ne dozvoljava ni da pomenem roditeljima u toj dobi deteta, smatram da se ovaj problem (disleksija) može zapaziti i kod male dece. Kroz nekoliko treninga, već ima rezultata i nameravam ukloniti problem koliko je moguće. Uz dobru saradnju sa roditeljima, očekujem pozitivan ishod.

    Postavio bih Vam nekoliko pitanja, ako dozvolite…

    1. Da li dete ima problem u učenju drugih nastavnih predmeta (matematika, svet oko nas, muzičko, itd.?)

    2. Ako ima, u čemu se ogleda taj problem ( teško pamti, brzo zaboravlja, ne razume pročitano, teško čita pa to povlači ostalo? )

    3. Da li kada čita, zameni redosled slova u reči nekada?

    4. Da li imate osećaj da se ”guši” dok čita duže reči?

    5. Da li tačnije piše reči kada mu diktirate ili kada prepisuje iz neke knjige?

    6. Da li guta slova kada piše?

    7. Da li ste primetili, da kada piše neku reč, dok je izgovara kada je piše, piše jedno slovo i tek ga počinje pisati a već izgovara naredno, pa možda čak i treće (ređi slučaj)? Kao da mu okice žure negde?

    8. Da li imate osećaj dok čita (ščitava ili sriče) da govor kasni za pogledom?

    9. Kada razgovara sa Vama i drugarima, da li normalno (uslovno rečeno, u poređenju sa vršnjacima) govori?

    Obratite pažnju na ove detalje. Nekada mnogo govore.

    • MirjaM says :

      Nema problem kada uci druge predmete. Matematika mu dobro ide. Samo mu kod kuce cesto citamo i tako lakse zapamti. I kada cita i kada pise desi se da zameni slova ili neka proguta. Zbog toga ga uciteljica stalno oceni losom ocenom. Mnogo bolje pise kada prepisuje ali i tada pogresi cesto. Kada se druzi sa decom normalno prica.

  5. Rakic V. says :

    Poslaću Vam na mail neke vežbice, a pored toga pokušajte sledeće:

    Pošto nema problema u komunikaciji, kada prepisuje, recimo sa table ili iz knjige, neka pročita celu reč i kao celinu neka je prepiše u svesku. Mnogo će mu biti lakše i brže će pisati nego kada prepisuje slovo po slovo.

    Kada radi diktat, neka prvo ponovi sam sebi rečenicu koja mu se izdiktira, da je čuje od sebe ponovo, pa tek onda neka pristupi pisanju.Time se 90% rešava problem gutanja reči.

    Ako piše reč po reč, kada mu se tako diktira, takođe, neka je prvo izgovori pravilno, pa onda napiše. Kada završi pisanje, može da obavi proveru napisanog čitajući.

    I, jedan od najbitnijih korisnih saveta za decu sa disleksijom ili sumnjom u nju, kada čita, pustite ga da koristi prstić. Mnogi roditelji ne dozvoljavaju to deci. Vama možda smeta, ali njemu, verujte biće najveća pomoć.

    Najbitnije je da dete čuje pravilno izgovorenu reč prilikom diktata, a prilikom čitanja, da čuje samo sebe. Primenite sve pomenuto 30 dana i, javite nam rezultate.

  6. Иван says :

    Ћао! Имам 24 године. Студент сам. Кроз цело одрастање, па и дан данас ми се дешавало да, и док читам, и док пишем, мешам слова. Неретко се догађало да ниоткуд у разговору мислећи на једно, изговорим 10-у реч. При том, никада се нисам изборио са проблемима у учењу. Једноставно, док читам, моје зеницене не трпе темпо који ми је потребан да ухватим смисао написаног. Похађао сам код Вас курсеве Брзог читања и Стратегије учења, и ништа се није променило. Наравно, то приписујем овом свом проблему, а не Вама. Читајући овај чланак, а и информисајући се и иначе преко интернета, све сам сигурнији да сам дислексичар. Но, то је моја лаичка процена, па ме интересује да ли и где бих могао да урадим некакво тесирање?
    П.С. Да сам вам оставио коментар без предходних корекција, знали би о чему Вам говорим 🙂

  7. suzana says :

    Moje dete je peti razred i ima disgrafiju koja je jace izrazena i blagu disleksiju..Postoji li nacin da mu pomognem? U skoli nemaju sluha za njegov problem, pismeni zadaci su nam nocna mora tako da su mu ocene jako lose.. Ide u Muzicku skolu, svira klavir i to mu odlicno ide, usmeno odgovaranje takodje na mnogo boljem nivou od pisanja..jednostavno sam preplasena, sta dalje..kako mu pomoci? Hvala na svakoj pomoci

  8. aleksandra says :

    Moja cerka je krenula u prvi razred i imamo teskoce u pisanju i citanu- doduse vise u pisanju jer imamo problem sa analizom glasova u recima tako da neka slova guta jer ih ne cuje ( uglavnom vokale )- npr. RUKA , ona cuje i pise R K . U skoli ima problem sa diktatima jer im uciteljica uglavnom diktira a ona je em spora em ne zna koje slovo ide posle kojeg.Vezbamo svakog dana , poceli smo prvo sa recima od po 3 slova , sada smo presli na reci od 4 slova i izgovaramo ih slovo po slovo ( prvo pocetno slovo , pa prvo i drugo , pa prvo,drugo i trece i kad sve izgovori onda je napise kao celinu u svesci…),. Citanje nije strasno mada sam primetila da vise napamet cita neke reci nego sto stvarno cita jer je nesigurna u sebe. Ali kad se opusti onda ume da procita polako i razume reci koje procita.
    Da li je ovo resivo i da li je ovaj problem neki vid disleksije ?Kako joj jos mogu pomoci?

  9. Tijana says :

    Moj sin ide u drugi razred i odlično čita, osim što malo “secka”, postiže brzinu i razume pročitano. Međutim, problem mu je pisanje! Slova su mu jako loše oblikovana i ne poštuje linije, sveske su mu jako neuredne. Često proguta slovo ili ga napiše obrnuto. Školski logoped tvrdi da je to samo nezreo rukopis. Vežba svakodnevno, ili prepisuje ili mu diktiram tekst, ali ima loše rezultate pisanja. Poredo ovoga, loše crta i boji- ali mu matematika i sve ostalo ide odlično. Kako da mu pomognem?

  10. Anonymous says :

    Poštovani kolega,tek sam počela sa radom i mislim da imam problem disleksije u odeljenju.Da li možete da mi pomognete savetom i sugestijom kako raditi sa takvom decom?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s

%d bloggers like this: